Neretko će prijatelji uz fotografije moje dece naleteti na opise poput "ova deca što žive kod nas", "deca kojoj plaćamo hranu i smeštaj", "vodite ih odavde" ili "jedva čekam da se isele".
Dok je pažnja javnosti usmerena na uzroke i posledice nedavnih tragičnih događaja na Vračaru i u Mladenovcu, gotovo sasvim neprimećeno promiču joj neke druge stvari koje je zaslužuju.
Tragični događaji u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu i u Duboni i Malom Orašju su nas naveli da se aktivno bavimo pitanjem šta treba uraditi da se ne bi ponovili.
U petak ujutru dok sam pila kaficu, a na TV-u išle najnovije vesti o masovnom ubistvu u Mladenovcu, nešto čudno se dešavalo u roditeljskoj Viber grupi mog trećaka.
Mnogi od nas u kriznim situacijama instinktivno tražimo krivca - to je razumna, ljudska reakcija, ali je opasna ukoliko se krivac traži na pogrešnoj strani.
Jedino dokle je misao ministra Branka Ružića mogla da dobaci na jučerašnjoj konferenciji bili su kancerogeni internet, video igrice i tako te neke "zapadne vrednosti".
Podsećaju nas vladaoci na to konstantno, ali ova nedelja donela je nekoliko primera kojima se nedvosmisleno potvrđuje da oni koji imaju nekakvu moć smatraju da je narod, vrlo jednostavno, stoka.
Za oko mi je prošle nedelje zapao snimak horde mladih dečaka koji su usred Futoške ulice opkolili automobil Bake Praseta koji je pokušavao da se probije kroz barikade tinejdžera i stigne do tačke B.
Iz patrijarhove Uskršnje poslanice sledi da od latinice i rodno osetljivog jezika, u ovom trenutku, nema većih opasnosti po jevanđeoski duh našeg naroda.
Situacija iz jednog kviza pokrenula je lavinu komentara i na kraju dovela do neke vrste katarze. Nagrađen je, kako to volimo da kažemo, moralni pobednik.
Bilo je to vrelo leto 2013. i jedan petak ili kako mu samo ime kaže "e, i ova nedelja je došla kraju, vreme je za žurku". Bio je to definitivno najteži dan u mom životu - do sada.
